Quotes from Dobrica ?osi?

Sve dok se ?ovek bori, postoji mogu?nost da pobedi; sve dok je živ, ima pravo da se nada.

Nema Srbija tu sre?u da susedi ratuju na njenoj strani.

?uvaj se re?i, sine! ?uvaj ih se više no svega ljudskog.

Znam, i zlo?in se lakše priznaje od zablude. Inteligentnom ?oveku najteže je da prizna zabludu. Me?utim,samo od njega to se i može o?ekivati.

Znam da bez pobede nad sobom ne možemo posti?i nijednu trajnu pobedu nad drugim. Ali, tako?e znam, ta?nije, ose?am, slutim, da ?ovek ne sme da pobedi sebe ni u ime najve?e pobede. Ni za kakvo zemaljsko carstvo. Mudar borac bi verovatno bio onaj koji vodi ra?una da ni za jednu stvar na svetu ne izgubi sebi više no što od te stvari može da dobije.

?ovek ima razlog da se razo?ara samo u sebe. U svet i ljude, razo?arani su glupaci.

Ništa nas tako ne ujedinjuje kao bol.

Boriti se može protiv careva, tirana, papa, lopova i medveda, pitona i krokodila. Si?ušnu vašku zaludno je ubijati. I smešno je i bezumno ubijati vaši.

A prijatelji su rod. Rod koji ?ovek po duši izabira.

Svet je odvratan prosto zato što su ljudi u ogromnoj ve?ini najobi?niji glupaci. I sve su nesre?e odatle. Iz gluposti.

I bez stvarnog zna?aja nam je što je vasiona beskraj i krug, jer mi verujemo da smo u njenom centru. I sa svim svojim napretkom i znanjima, mi se u sebi nismo promakli od tog privida, te svoje jedne ta?kice u središtu plavog prostora. Jer bilo šta da uradimo, bilo gde da stignemo, uvek smo u središtu, uvek smo sebi u središtu, svagda nam se horizonti savijaju u krug. Kad bismo bar videli da je taj krug nama jedino vidna i znana - ve?nost. Ve?nost kojoj ne pripadamo.

Stvari, i sve oko nas, imaju ono lice koje im mi dajemo.

Zbog mene ne treba i ne smeš ništa da menjaš u svom životu. To je tvoj jedini život. I nosi ga, sestro, do kraja. Ako sada pokušaš da se iš?upaš iz njega, bi?eš još nesre?nija.

Život ionako nikada nije bio moja jabuka. I ništa moje ne?e ostati ni na jednoj obali.

Od spoljnih nepogoda ljudskog života, najužasnija je nepogoda - Vreme. U radosti ima brzinu svetlosti, u patnji staje. Malo ga imamo za razumevanje sveta u kome smo bez krivice, a osu?eni da ga s mukom shvatamo, svaku istinu preplatimo, najbitnije ne saznamo. No?as se, valjda, kona?no osveš?ujem: ?ovek nema vremena sebe da shvati.

Seljanke su najistinitije odredile svoje ženske zahteve i potrebe. Njihova ljubavnost se izražava pojmom - moj ?ovek. Moj ?ovek - to je sve. I muškarac, i prijatelj, i muž, i zaštita, i sigurnost u životu, i njeno imanje, i njen ponos, ugled...sve što je život za ženu, sadrži se u tome - moj ?ovek.

Sledi sebe, to je ipak najlakše. (...) Bogdan ostade na peronu gledaju?i u voz dok se ne zagubi me?u drve?em niz Kolubaru, ne veruju?i da je najlakše slediti sebe.

Mrzim sve što je odricanje! - Ni ja, Ivane, ne pristajem da se odri?em. Ja ho?u ceo, sav, prepunjen život, da menjam ovaj svet.

Hadži?: Gospodine generale, te ?injenice zna i Vrhovna Komanda. A sa brega se dalje vidi, stara je mudrost. General Miši?: Ali pod uslovom da oni na vrhu brega nisu slepi, da imaju bolje o?i od onih što su na strani ili u podnožju. A ja u mnogim prilikama sumnjam u vidovitost onih što gledaju s vrha brega. Ako su im oblaci bliži, ljudi su im manji.

Vi ste vernik? - Jesam. A koji je Vaš Bog? - Budu?nost. Budu?nost? Ne razumem. - Nijedan se Bog ne može razumeti.

Ni?emu život ne sme da bude cena. Apsolutno ni?emu.

Veruj, istraj. Užasno je ako je ovaj svet ve?an, nikakav je naš život ako ga gledaš kakav jeste, ako pristaneš na njegovu realnost, ako ne veruješ u nemogu?e! Sanjaj, sine! Ne budi se!

Rat je najgori ljudski posao, Ivane. Uvek zlo ratuje. Ponekad taj strašni posao pokre?e pravda. Neko ga radi da bi živeo. Mi Srbi radimo za život. Idi s voljom da živiš. I s verom pošao, sine.

Samo?a je sudbina i prokletstvo svakog ko raspolaže mo?ima koje nema ljudska ve?ina.