Quotes from Dobrica ?osi?

I naružila se zemlja od pogašenih ognjišta. Dve zore nikad na istom bivaku. Kad menjaš ognjište, i narav ti se menja. Kad tebi otimaju, i ti otimaš. Veruj mi, u zlu su svi ljudi zli.

Jednom sam, u o?ajanju, morao da pitam mamu: "Zašto ljudi ne vole one koji im nikakvo zlo ne ?ine?" - "Zato sine, što ti dobri ne li?e na njih ostale", odgovorila mi mama, bez premišljanja. "Pa, ipak, mama, ne?e biti da su svi ljudi zli.", rekao sam prili?no ube?eno. Mama je ?utala i ja sam to ?utanje zapamtio. Oca nisam o tome pitao jer sam se plašio njegovog odgovora.

Zato što mnogo, za vas nepojmljivo, volim život. - Ta vaša logika dubi na glavi, majore. - Ne, ne. ?ovek koji ne zaželi da umre, ne zna ni zašto živi. - Ja ne verujem da se živi za nešto što stane u re?. - Živi se sa nešto, ili zbog straha od smrti. Ili zbog jednog, ili zbog drugog.

Za ubijanje moraju se imati neke ideje. Te krupne, banalne, svim ljudima iste re?i. Bez takvih izgovora mi smo i sebi samo obi?ne ubice. Mora se imati ratni cilj, mora se pristati na ratnu obmanu.

Ljubav se dokazuje praštanjem i ?ekanjem.

?avola, koji sve zavodi, može zavesti jedino žena.

Borac život iznova zapo?inje svakog trenutka, kako ga i okon?ava.

Gleda biblioteku: dva zida puna knjiga do tavanice - to je sav njegov svet. Iz njega ga niko ne ugrožava i ne ponižava. Tu bira sabesednike. Spusti pogled na radni sto i pisa?u mašinu: taj ružni predmet organ je njegovog tela; on ga na ovom svetu jedino poznaje, njemu je skoro sve rekao što je moglo da stane u re?, on je sve zapamtio.

Radoznalost je ?ovekov najopasniji porok.

Slušaj svog tajnog i naj?eš?e nepogrešivog ?uvara hrabrih. On boravi u glavi, ali i ispod srca.

A mi dobro pišemo samo ono što nismo mogli da ne napišemo.

Sve nam se smrklo da ne svane nikad, jer i nema za šta kad nam je sudbina pse?a i do rata i u ratu.

Sumnja mi preseca zalet, priznajem.

U prošlost se uvek vra?amo kad nam je stvarnost neprihvatljiva, a budu?nost neizvesna. Kad nam sadasnjica uhrozi ili poruši vrednosti u koje smo verovati I koje su nam ?inile smisao, mi u istoriji trazimo uto?ište I razloge za nadu.

Imam toliko iskustva da pouzdano znam: u stvaranju I ljubavi tu?a iskustva ne zna?e skoro ništa.

A mi dobo pišemo samo ono što nismo mogli da ne napišemo.

Tako i po tome, u našoj Bolnici vladaju zakoni koji važe i van nje: vladaoci bez vrlina najomiljeniji su vladaoci. Svetina voli one koji vole ono što ona voli, koji ?ine sve što bi oni, dripci, ?inili kad bi bili na vlasti. Rulja mrzi pravdoljupce i istinoljupce, ljude koji poštuju zakone i rade pošteno.

Zaboravilo se: sve su velike misli ro?ene u tišini, najbolje su knjige napisane u ?utanju.

A ?ovek umire jedino kad mora i kad ne?e.

Smatram da je Bog prvo veliko pitanje mladosti. Na njega se mora bez tu?e pomo?i odgovarati sebi. ?ovek najpre treba da se odredi prema Bogu, pa potom prema svetu.