Quotes from Dobrica ?osi?

Kakvi smo mi to ljudi? Kakav smo mi to narod?... Izme?u Azije i Evrope, na granici vera, carstava, ginuli smo nerazumno, više za druge nego za sebe... i ne stekosmo ni jednog vernog prijatelja. Taj nesre?ni i prokleti srpski narod! U Evropi smo danas jedina država koja nema nijednog istinskog prijatelja. Nijednog! Ali nas Bog opet sa?uva. Sa?uva nas zbog ne?eg. I za nešto.

Neuspeh u našoj sredini u?ini ?oveka budalom. Osramoti ga. Ponizi, isprlja. Ideji se niko ne suprostavlja idejom, nego nipodaštavanjem i psovkom. Znanje se ismejava. Istina mrzi i prezire.

Samo su sitne ptice Å¡arene. Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite.

A ?ovek valjda traje dok traje u drugome.

Ravnodušnost je, a ne mržnja, kraj svake ljubavi. Mržnja može da se ugasi i smeni obnovljenom ljubavlju, ?ak i ja?om no pre mržnje; ravnodušnost ni?im ne može da se izmeni. Ona je psihološka osnova svakog nemorala me?u ljudima i svake njihove surovosti.

Izgleda da su ve?ne samo one ljubavi koje se ne doga?aju.

Ima smisla roditi se da bi se doživeo jedan...razgovor.

Ljudi se vide u patnji, narod na svadbi, a država u ratu.

Shvataš li šta je to po?i u rat? Ako se i vratim, ne?u biti onaj koji je otišao. Ja se, Natalija, ne bojim smrti, bojim se rata. Užasno se bojim rata.

Nije li, ipak, ljudska glupost mati svakog zla na ovom svetu?

ÄŒovek koji se ne pamti, prijatelju moj, nije ni postojao.

Dobro znate da ljudi misle r?avo samo o onome koga odli?no poznaju.

Velike odluke se ne donose; one se u ljudima dogode i samo sprovode.

Kaži mi, ali savesno. Istinu. Ho?eš li, to jest, možeš li ti meni biti prijatelj bez obzira na ideje koje zastupam. Uvek, do kraja.

Zar nas tek velika nesre?a zaista vra?a sebi? (...) Ima ne?ega istinski velikog, za um i dušu velikog, u svakoj pravoj nesre?i. Samo u njoj postoji jedna životna istina koje se više ne bi lišio. Nikad.

Ako dobra nema u ljudima, ne može ga biti ni u društvu.

?ovek ostavlja sebe svuda gde je voleo. Onoga koga volimo, uvek možemo na?i tu gde smo zajedno bili.

Od kajanja nema gore nesre?e.

Zato što velika ljubav mora da se dokazuje. Mala ne mora. (...) Velikoj ljubavi nijedan dokaz nije dovoljan. Kao ni velikoj veri. One se neprestano mu?e sa sumnjom.

Verovao sam da je tuga za voljenim bi?em najteža patnja. Sada znam da je no?na hladno?a u rovu teža od svih duševnih patnji. Verovao sam da su muka mišljenja, tajna, duhovni problema najteži ?oveku. Sad znam da ?oveku ništa nije teže od nespavanja. Verovao sam da je istina najzna?ajnija za život, a sada sam siguran da je hleb najpre?e u životu.

Ne veruj ni u Å¡ta Å¡to se na strahu temelji.

Poštovanje se mu?no sti?e. Tako mislim. Ono se ne nasle?uje, kao imanje. Ne može ni da se kupi. Kao ?in i zadovoljstvo. Nikakvom silom ne može da se postigne. Ne možeš ni da ga izmoliš. Najgore je s poštovanjem, moj gospodine vodni?e, što se ono najteže sa?uva. Otmu ti ga ljudi, pojede ti ga vreme. Malo je ljudi koji poštovanje odnesu u grob.

Ja smatram da postoje svi razlozi za život, ali ne uvek, ne i za svakoga. Ponekad nema smisla živeti samo života radi. Ali o tome ne možemo ubedljivo razgovarati. Ni sporiti. Sva su ta velika pitanja života sasvim li?na stvar.

Poštovanje smo dužni samo ponekom. A ljubav svakom ko nas je voleo.