Quotes from Meša Selimovi?

Puis, titubants, nous émergeâmes de l'ombre épaisse dans une autre moins dense, je compris que c'était la nuit, passagère - ce qui n'est pas éternel est si beau -, la nuit et la pluie d'été, je voulus tendre les mains pour qu'elle me lave de la boue souterraine, pour qu'elle éteigne ma fièvre, mais mes bras pendaient inertes, inutiles.

Suze mi teku od smijeha. Ako prestanem da se smijem, ostat ?e samo suze.

U?imo se ponovo da živimo. Nespretno u po?etku, ali željno i gladno

Zatvorio sam se, postao opsa?ena tvr?ava o koju su strijele uzalud udarale. Nije mi prijatelj, ili je ?udan prijatelj koji mi sije?e korijenje, potkopava temelje. Nema prijateljstva me?u ljudima koji druk?ije misle.

nous n'allons pas ensevelir la dépouille de cet homme pour proclamer son innocence, nous ferons plus : nous sèmerons ces ossements en souvenir d'une injustice. Qu'il en germe ce que Dieu décidera.

Kad sam bio ugrožen, mislio sam samo na nju, hrabre?i se njenim prisustvom.Kad mi je bilo teško, pominjao sam njeno ime kao u molitvi, nalaze?i olakšanje. Kad osjetim radost, tr?im da je podijelim s njom, zahvalan joj, kao da mi je ona daruje.

Boli me glava od pi?a i noga zbog gelera. Za glavobolju sam ja kriv, za geler u nozi nisam: dobio sam ga u borbi za pomjenu svijeta. Glavobolju sam dobio žele?i da sa svijetom uspostavim prisnost. Sad mislim kako je možda lakše mijenjati svijet nego sa njim postati prisan.

Ali mi se, ipak, nadamo boljemu, uvijek, više vjerujemo svojoj želji nego svome strahu, i obi?no s pravom

Nadnio sam se nad njeno lice i gledao duge sjenke trepavica na oblim, mekim jagodicama. Njen dragi lik je odgonio utvare iz sna, i prijete?e o?i iz jave. Imam nju, oni me se ne ti?u.

Da nisam našao tebe, bio bih ljut na život, pa ne bih imao ništa, kao ni sada, ali ne bih znao šta je sre?a. Zbog tebe se ne osje?am poražen, niti mislim na osvetu. (...) Ne bi ti bilo lakše, ali bi meni bilo teže, i to je pravo. Nikad te više ne?u ostaviti samu, sve što se desi, desi?e nam se zajedno.

Uvijek me ?udno uljuljkivala ta povorka rije?i o stvarima koje znam. U tom poznatom krugu kojim se kre?em, osje?am se siguran, bez busija kojima prijete ljudi i svijet.

Znaš li šta sam mislio dok si govorio? Kako neki ljudi mogu da kažu sve što ho?e, i možeš da primiš ili ne primiš, ostaješ miran. A neki u jesnu rije? unesu sebe, i odjednom se sve zažari, niko ne ostaje miran. Osjetimo da se nešto važno dešava.

Ali ako ga i nisam odbio, želio sam da skrenem razgovor, nisam volio da iko kopa po meni.

Hiljadu puta se pokaješ za ono što kažeš, rijetko za ono što pre?utiš, znao sam za tu mudrost kad mi nije bila potrebna.

Pravda je kao zdravlje, misliš o njoj kad je nema, i zaista je neodre?ena, ali je možda najviše želja da se udavi nepravda, a ona je vrlo odre?ena. Svaka nepravda je jednaka, a ?ovjeku se ?ini da je najve?a koja je njemu u?injena. A ako mu se ?ini, onda i jeste tako, jer se ne može misliti tu?om glavom.

Može biti r?avo kad ?ovjek ne osje?a da je vrijeme dugo. U ratu nije dosadno, ni u nesre?i, ni u muci. Kad je teško, nije dosadno.

Nikakva traga od njega nema više na svijetu. Sve što je ostalo to je u meni.

I rije? obavezuje, i ona je ?in, obavezuje me pred drugima ali i preda mnom.

vedra ni zbog ?ega, misao ni o ?emu...

I won't let you haunt me like a ghost. You'll always be standing between these hills, like the moon, like the river, like an alem on a minaret, like a shining apparition. You've filled this place with yourself, like a mirror, filled it with fragrance

Usamljenost ra?a misao, misao nezadovoljstvo, nezadovoljstvo pobunu.

Zašto se smatra da su knjige pametne ako su gorke?

Sad smo jednaki, unesre?ili su nas zli ljudi.

Slušalac je babica u teškom poro?aju re?i. Ili nešto još važnije. Ako taj drugi želi da razume.