Quotes from Ivo Andri?

U ?utanju je sigurnost.

Kad vidiš ovako ?oveka suviše sigurna u sebe i ono što kaže, hitra i slatka na re?i, koji ti nudi što mu ne tražiš, odobrava što kažeš, a ostaje pri onom što je namislio, znaj da je kurva i bezdušnik, i kloni ga se koliko možeš.

kad bi igra?i ispitivali porijeklo sva?ijeg novca, ne bi se igra mogla nikad ni sastaviti.

Birlikte geçirilen bir felaket kadar insanlar? birbirine baÄŸlayan hiçbir ÅŸey yoktur.

Toliko je živa kod slabog ?ovjeka potreba da se vara i tako neograni?ena mogu?nost da bude prevaren.

lice pobjednika je kao ruža, ali lice pobje?enoga je kao grobljanska zemlja, od koje svatko bježi i glavu okre?e.

gospodstvo je kao veliki vjetar; kre?e se, kida i osipa.

Each of them had personal, real or imagined, but deep reasons for dissatisfaction with life. Furthermore they had one great reason in common; both felt themselves to be unhappy and like outcasts in this town and this society of officers, for the most part frivolous and empty-headed. So they clung to one another feverishly like two survivors of a shipwreck.

Mašta po?inje da radi, starnost joj pruža hranu, šapa je raspaljuje, a strah podržava i širi ono što mašta stvara.

ja?i konja jaše, a slabiji pješke kaska.

Kažu da nije znao šta je žensko tijelo ni plotsko uživanje uopšte. Nikada nije okusio nikakva opojnog pi?a, ni fildžan kafe, ni dim duvana. Ali nije osu?ivao one koji se služe svim tim božjim darovima za ovoga kratkoga života.

i naj?eš?e pustinje imaju svoje prolje?e, pa ma kratko i neprimjetno bilo.

sje?anja, kad se jednom krene, ne zadržavaju se kod po?etka

i najve?e pustinje imaju svoje prolje?e, pa ma kratko i neprimjetno bilo.

Bilo je vreme dozrelih vru?ina kad se dan i no? gotovo i ne razlikuju, samo što mesec smeni sunce, a u svako doba dana i no?i se podjednako radi i šeta, jede i peva. Vreme kad se o životu može pomisliti sve, osim da prolazi. Vreme kad prvo grož?e nagrne u grad i kad koštica u vo?u po?inje da crni.

?udnovato je, ali istinito, da te velike nesre?e, kao mine sa duga?kim fitiljem, eksplodiraju tek mnogo docnije, ?esto kad ih ve? niko više ne o?ekuje.

Na sredini je nizak šedervan ?ija voda ne šiklja uvis, nego se posle kratkog uspona vra?a, opta?e mramornu jabuku, i pada u okrugli basen. Tako taj šedrvan ne vra?a oko onim nemo?nim naporom vode koja se penje što više može pa se onda ruši, daju?i nepanu sliku umora i pada po neumoljivom zakonu, nego izgleda kao krupan tropski cvet koji se pri vrhu rastvara i ukazuje srebrnu ponutricu, a niti vene niti docvetava.

Strah mijenja oblik i briga ime.

I evo, naišla je ova gor?ina, kojom mi se prese?e srce nadvoje, da me podseti na ono što sam, zagledan u nebo, zaboravio: da je hlebac koji jedemo ustvari ukraden; da smo za život koji nam je dat dužni zloj sudbini - grehu, taksiratu; da sesa ovoga sveta na onaj bolji ne može pre?i dok se kao zrela vo?ka ne otkine, ne poleti u bolnom i strmoglavom padu, i ne tresne o tvrdu zemlju. Valjda se i raju nosi modrica toga pada.

lukavstvo ide uz bogatstvo; ono mu i prethodi i prati ga dovijeka.

Ispunjenim tim ose?anjima, u ovoj tami, on i nije onaj dnevni Glasin?anin, mali ?inovnik velikog preduze?a u Višegradu, nego neki drugi ?ovek, siguran i jak, koji upravlja svojim životom slobodno i dalekovido, jer se ?ovjeku koga potpuno ispunjava prava, velika i nesebi?na ljubav, pa ma bila i jednostrana, otvaraju vidici, ukazuju mogu?nosti i putevi koji su tolikim veštim, ambicioznim i sebi?nim ljudima nepoznati i zauvek zatvoreni.

Meslekleri ve durumlar? gereÄŸi, önemli konular hakk?nda genelde h?zl? kararlar almak zorunda kalanlar, gündelik, önemsiz iÅŸlerde de, mütevazi ve sakin insanlar? ÅŸa??rt?p, ak?llar?n? kar??t?ran bir acelecilik gösterirler.

Sobald eine Regierung es für notwendig befindet, ihren Bürgern durch Plakate Frieden und Wohlstand zu versprechen, muss man auf der Hut sein und das Gegenteil davon erwarten.

Geblendet vom Gefühl stolzer Kühnheit, mit dem das erste und unvollständige Wissen den jungen Menschen erfüllt, und begeistert von den Ideen vom Recht der Völker auf Freiheit und des Einzelmenschen auf Vergnügen und Würde, kamen diese Jünglinge aus den großen Städten, von den Gymnasien und Universitäten, auf denen sie lernten.