Quotes from Ivo Andri?

Ne ruši sve mostove, možda ?eš se vratiti. Nisi ptica ni leptir obalom što leti, kad nema mostova uzalud je ?eznuti, uzalud je shvatiti, uzalud je htjeti. Ne ruši sve mostove, možda ?eš se vratiti. Ostavi bar jedan most izme?u srca i mene, u samo?i je lakše neshva?eno shvatiti, mogle bi te nazad nagnati uspomene.

Sve je u meni mrtvo; tako mi je dobro. Ne dopire do mene zvuk, umro mi je ocinji vid. Sve je ostalo za velikom kapijom koja se zatvorila muklo za mnom. Izgubio sam sve i nisam vise covjek nego nemirna besana misao koja je potonula i pricutala se na dubokom dnu, a nada mnom su kao neprozirne zelene mase voda, mir, daljina i zaborav.

Velika, prava ljubav pokaza?e svoju punu snagu samo onda ako uspije da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, na?ini stvorenja koja se ne boje ni promjena, ni nesre?a, ni rastanaka, ni bolesti, ni života ni smrti.

Ono sto je najljepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi, to je da u odnosu prema onome koga volimo ni jedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama is?ezava, a ono što je dobro ustostru?i se.

Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad ?ovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u re?ima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati ?oveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmi?e se kao varljivo privi?enje.

Ja kažem sebi: Još ve?eras budi hrabar, ne drhti i ne boj se više nego što treba, a ve? sutra možda ne?e nam trebati ni hrabrosti ni utehe.

?ini mi se kad bi ljudi znali, koliko je za mene napor bio živeti, oprostili bi mi lakše sve zlo što sam po?inio i sve dobro što sam propustio da u?inim, i još bi im ostalo malo ose?anja da me požale.

Postoje ljudi, koji ti za pet minuta pokvare cijeli dan, a postoje i oni s kojima provedeš minut, a poželiš da traje vje?no.

Ako ho?eš da znaš kakva je neka država i njena uprava, i kakva im je budu?nost, gledaj samo da saznaš koliko u toj zemlji ima ?estitih i nevinih ljudi po zatvorima, a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi. To ?e ti najbolje kazati.

Whenever a government feels the need of promising peace and prosperity to its citizens by means of a proclamation, it is time to be on guard and expect the opposite.

Sve su Drine ovog svijeta krive; nikada se one ne?e mo?i sve ni potpuno ispraviti; nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo.

?esto sjedim sate i sate i gledam u hladne jesenje boje. Mir sudbine koja se više ne da promijeniti ledi mi se na duši i licu. Sve je u meni mrtvo; tako mi je dobro. Ne dopire do mene zvuk, umro mi je o?inji vid. Sve je ostalo za velikom kapijom koja se zatvorila muklo za mnom. Izgubio sam sve i nisam više ?ovjek nego nemirna besana misao koja je potonula i pri?utala se na dubokom dnu, a nada mnom su kao neprozirne zelene mase voda, mir, daljina i zaborav

U mraku vidim kako ti o?i sjaju, a kad nam se lica dotaknu i tvoj dah ukrsti sa mojim, ja osetim sve godine naše ljubavi sažete u jedan jedini tren, i znam samo da postojimo ti i ja, ali pretopljeni na silnoj vatri naše duge, tajne i tajanstvene ljubavi, i pomešani nerazdvojno, zauvek. -

Mislim da ste i vi uvideli kako je teško sagledati i najo?igledniju istinu, kako ?ovek, uopšte, sporo u?i i kako skupo pla?a to malo što u svom kratkom veku nau?i.

Hope is an act of desperate defiance against monstrous odds.

Ja sam vidio u ?emu je takozvana borbenost nekih "borbenih" ljudi. Oni izmisle svoju "borbu", na silu joj na?u razloge, nadjenu ime, i bore se, bez rizika i rezultata, bore se – samo da ne bi morali misliti i raditi.

every woman has some reason to weep and weeping is sweetest when it is for another's sorrow.

Ovih dana sam mnogo ?itao i mnogo razgovarao sa ljudima - više nego što je zdravo i dobro za mene - a nauk koji se može izvu?i iz svega toga uvek je isti. Iznutra treba rasti, ?utke i neprimetno napredovati, i u pravi ?as se zaustaviti. Sve drugo zna?i: sam sebi plesti zamku, spremati svoj sopstveni pad.

Sigurno je da mnogi ljudi cijelog svog zivota i ne slute kako nesrecnih ljudi ima na svijetu.

Sto vise samujes i cutis o sebi,sve ti je plici u ludji razgovor tvog susjeda.

Život je neshvatljivo ?udo, jer se neprestano troši i osipa, a ipak traje i stoji ?vrtso- kao na Drini ?uprija.

Bu?enje u zoru! Oduvek je bila navikla da u to vreme rešava sva pitanja za koja ni dan ni no? nisu mogli da na?u rešenja.

u krvi im je saznanje da se pravi život sastoji od samih zatišja i da bi ludo i uzaludno bilo mutiti ta retka zatišja, traže?i neki drugi, ?vrš?i i stalniji život koga nema.

Možda bi se moglo re?i da svak voli putovanje, ili bar misao o njemu, kao svoj drugi, lepši, život.